Da li je dominacija Djokovića i Nadala dobra za tenis?
Međutim, pitanje za prosečnog navijača glasi: da li njihova dominacija čini muški tenis manje ili više interesantnim? Pa, hajde da uzmemo sve u obzir...
Svi vole rivalstva, pa ko nije voleo mečeve između Rodžera Federera i Nadala, ili rivalstvo Borg – Mekinro. Dominacija čini rivalstvo sve boljim i boljim i čini ih epskim za određene epohe.
Ali, šta ako dominacija čini igru tako predvidljivom i ne toliko zabavnom za gledanje? U današnjem tenisu teško je zamisliti da Endi Marej dobija Đokovića u finalu nekog turnira, a kamoli deveti teniser sa ATP liste Gael Monfis. Naravno, ovaj odnos nije bukvalan, ali je nešto o čemu treba razmišljati. Da li je to zabavno ili ne?
Vratimo se u kasne oamdesete i početak devedesetih gde su naslovi "deljeni" između nekoliko igrača: Andre Agasi, Pit Sampras, Ivan Lendl, Stefan Edberg, Džim Kurijer, Boris Beker, Mats Vilander, Serhi Brugera i nekoliko drugih.
Ova različitost je činila tenis zanimljivijim za nepristrasnog posmatrača. Svaka grend slem titula je bila na dohvat ruke petorici–šestorici igrača. A, ko u ovom trenutku može da parira Novaku Đokoviću? Verovatano najveće šanse ima Rodžer Federer. Ali, da li ima nekog drugog izvan top pet? Ne!
Između Vimbldona 2003. i Australijan Opena 2007. grend slem šampion uglavnom je bio upravo Federer. Dobijao je u finalima Rodika, Safina, Gaudija, nekoliko puta Nadala, ali je tenis tada bio zanimljiv. Zašto?
Zato što je Federer bio toliko dominantan i pružao vrhunske predstave uprkos činjenici da je nepredvidljivost u to vreme bila vrlo mala. To vreme bilo je popularno zbog igre Švajcarca, koju su često nazivali "poezija u pokretu", "balet" ili "privlačno za oko".
Današnji tenis je na poziciji gde su dve ili tri top pozicije netaknute. Ali, jedna stvar može da bude interesantna za igru. Iako su Đoković i Nadal igrali dva poslednja grend slem finala, situacija u top tri ima zanimljivu dinamiku – trougao: ako osoba A pobedi osobu B, a osoba B osobu C, to ne znači automatski da će osoba A dobiti osobu C. Neka osoba A bude Đoković, osoba B Nadala, a C Federer.
Đoković nije imao problema sa Rafom u 2011. godini, pošto vodi sa 6:0 u međusobnim duelima. Nadal izgleda nema problema sa švajcarskim "maestrom", jer vodi sa 17:8 u međusobnom skoru. Ali, Novakovi mečevi sa Federerom nisu šetnja po parku.
Na US Openu Federer je imao dva seta prednosti i dve meč lopte u petom setu, ali je Đoković nekako priveo uspešno meč kraju. Prošle godine na polufinalu US Opena bila je slična priča. Takođe, Rodžer je ove godine na Rolan Garosu prekinuo magičnu seriju nepobedivosti srpskog igrača. Ovo barem daje neku raznovrsnost u konkurenciji "alfa" muškaraca svetskog tenisa.
E, sada, zašto su sadašnji mečevi manje zabavni za gledanje od onih iz ere Federera i Nadala? Jednostavno, njihovo rivalstvo bilo je jedno od najvećih rivalstava svih vremena, uprkos tome što je Nadal bio prilično dominantan u međusobnim okršajima. Finale Nadala i Federera na Vimbldonu 2008. godine je najveći meč u istoriji i postao je neverovatno popularan.
Rivalstvo Đokovića i Nadala u potpunosti prati prethodno. Ranije je Nadal vodio sa 16:7, ali ga je Novak nekoliko puta "zdrobio" ove godine, tako da njihovi mečevi ne mogu da se porede sa duelima Nadala i Federera u smislu estetskog zadovoljstva.
Možemo zapravo reći da je samo jedan čovek dominirao ove sezone, pošto je Novak osvojio tri od četiri grend slema. Zašto ova dominacija onda nije tako privlačna kao što je bila Federerova? Priča je ista: Federer je bio tako zabavan za gledanje i dominirao je stilom.
Naravno, Đoković je takođe elegantan igrač, ali postoji nešto neobjašnjivo lepo u vezi sa igrom Rodžera Federera. Đokovićev stil nije toliko zabavan kao kada gledate Nadala ili Federera, ali ovo je vrlo subjektivan stav. Iako njegova tehnika pleni, a talenat mu je na visokom nivou, neki ljudi nisu ispunjeni kao kada gledaju Španca ili Švajcarca.
Bez obzira na to da li ovaj period zovemo dominacijom Novaka ili "dubl" dominacijom Novaka i Rafe, postoji promena u odnosu na period kada su se za krunu borili Nadal i Federer.
Ali, da li je ova promena dobra ili loša za ljubitelje tenisa?
Rohan Subra, Bleacherreport.com
Komentiraj ovaj članak