Pročitajte šta kaže Jelena Gančić, prvi trener Đokovića, o njemu

Više od 30 puta bila je prvak Jugoslavije u tenisu, a da nije tako, ko zna da li bi danas bilo Monike Seleš, Gorana Ivaniševića, Novaka Đokovića… Danas je Jelena Genčić, istoričar umetnosti sa 45 godina rediteljskog staža na Televiziji Beograd, trener tenisera koja je u šestogodišnjem Novaku Đokoviću prepoznala budućeg svetskog šampiona, ponovo u žiži javnosti.

“Godinama smo vežbali kako da podigne pehar. Evo ga, prvi je. San se ostvario. Pitaju me mnogi koliko će trajati Nole. Treba samo da pogledaju snimak osvajanja Vimbldona, obrate pažnju kako je zagrlio pehar i biće im jasno da ga neće lako dati”

Kako vam uspeva da otkrijete talenat?

„Uvek govorim da je dete lako naučiti da igra forhend i bekhend, ali za uspeh je bitno ono što nosi u sebi - jačina, volja, koncentracija, inteligencija. Moniku Seleš sam otkrila kad joj je bilo osam, a Novaka sa šest godina. Oni su već tada znali šta žele”.

Sada je s’ razlogom najzanimljiviji Novak Đoković?

„Da bih se uverila da li dete ima talenat obično mi treba pet, šest dana. Za Noleta mi je trebalo sat vremena. Od malena je bio čudo, kao da prima talase odozgo. Po meni je on genije“.

NIKAKO CRNO

“Jedno vreme je non – stop dok je igrao bio obučen u crno. Znam da on to ne bi dobrovoljno, ali ga obavezuju sponzori. Pratila sam, od šest turnira pet je izgubio. Nisam mogla sa njim da se čujem, da mu kažem da to skine. To je bio moj osećaj, i ne vara me. Svaki put kada izlazi na teren, ako ga kamera hvata, mogu po držanju tela da vidim da li će dobiti lako ili teže, ili možda izgubiti”.

Prvi susret sa Novakom kao malim dečakom dogodio se slučajno, na Kopaoniku? „Ne znam da li je slučajno, verujem da smo morali da se prepoznamo. Znala sam od prvog dana da će biti svetski prvak. Nisam vidovita, ali sam jednostavno znala. Od sve moje talentovane dece najjaču emotivnu vezu imala sam sa Novakom. Valjda je to razlog što me zove teniska majka“.

Kako ste se upoznali?

„Jednog dana dok sam sa drugom decom trenirala, primetila sam dečaka koji nas sve vreme gleda. Trajalo je ceo dan, od jutra do podneva. Kako sam se pomerala sa jednog terena na drugi, pa na treći, videla sam da i on to radi i posmatra. Nije prilazio terenu, gledao je sa druge strane žice. Na kraju sam mu prišla i pitala ga da li zna koji je sport u pitanju, a on mi je rekao tenis. Bio mi je zaniljiv, videla sam interesovanje i pitala da li on želi da igra. Pamtim njegov pogled, gledao me je pravo u oči i kazao:”Čekam da me pozovete”.

I onda?

“Baš smo kretali na pauzu za ručak. Rekla sam mu da dođe na teren u 14 časova. On je bio tamo već u 13.30 i čekao me stojeći, a ne sedeći što je značilo da jedva čeka da počne. Verujem da i danas dolazi ranije na treninge. Sa sobom je nosio uredno spakovanu torbu, kao pravi teniser. Izašli smo na teren i radili, i istog dana sam shvatila da je rođen za tenis. Zamolila sam ga da me upozna sa roditeljima”.

Šta ste rekli roditeljima?

„Stajao je pripijen uz majku i gledao me. Onog trenutka kada sam njegovim roditeljima rekla da je zlatno dete koje će sa sedamnaest godina biti među prvih pet tenisera sveta, odvojio se od majke i, korak po korak, prišao meni. Naslonio mi se na bok i više se nije odvojio. Kao da je shvatio da sam osetila i rekla nešto što je više od svega želeo, i pomogla mu jer se bojao da to izgovori kako ga ne bi olako shvatili. Tako je počelo, sa puno emocija, puno razumevanja i sledećih osam godina smo divno radili“.

Da li su vam roditelji odmah poverovali?

“Pretpostavljam da su mislili da sam luda kada sam im rekla da će im sin biti svetski prvak. Bili su iznenađeni onim što im govorim. Bio je neki događaj u to vreme na Kopaoniku, bilo je puno novinara. Srđan, Noletov otac, se kod njih raspitivao i kada su mu kazali da sam na sličan način prepoznala i stvorila Moniku Seleš, poverovali su. Ali ja sam znala, neverovatno sam bila sigurna, da će biti šampion. Imala sam jak tempo, uvek sam mu vizuelno objašnjavala zašto tako treba da udara loptu. Upijao je, ima odličnu koncentraciju i inteligenciju. Imao je šest godina, a potpuno me je shvatao. Mnogo sam radila sa njim mentalno, jer smatram da samo inteligentni mogu da budu prvi”.

Dok ste Novaku bili trener, radili ste na televiziji…

“Provodili smo dane zajedno, učila sam ga svemu, obrazovala, a često sam ga dovodila i u dečije emisije. Možete zamisliti da je on sa šest godina pred kamerama izjavio da će kad poraste biti prvak sveta. Nisam sigurna da li je imao punih šest. Uživo je išla emisija”.

Kako su sve to prihvatili roditelji?

“Vrlo lepo, bili su zadovoljni. Govorila sam mu šta treba da čita, kako da se ponaša jer će biti šampion sveta. Nikada mu nisam govorila da nešto mora da nauči. Nisam ga sputavala. U početku nije baš bio zainteresovan za klasičnu muziku, kasnije smo zajedno slušali i maštali, stvarali slike. Upijao je i gledao me pravo u oči, sa punom koncentracijom, kada sam pokušala da mu prenesem interesantne stvari neverovatna inteligencija. To je Nole. Za sve vanserijski. Sanjali smo i vežbali kako će na Vimbldonu da podigne pehar. To je tako bilo godinama.

I evo ga, osvojio je Vimbldon?

“Da, bili smo u pravu. Na isti način je podigao pehar, kao što smo to zajedno vežbali dok je bio mali i verujem da se u tom trenutku setio nas. U to vreme, govorio je da mu je najveći ideal Sampras i trudio se da na isti način podigne pehar”.

Koliko dugo vam se nije javio?

“Četiri godine”.

Da li ste bili na Srbija openu i na Dejvis kupu?

“Nisam pozvana na Srbija open i tamo nisam ni bila. Bila sam na Dejvis kupu, iako ni tamo nisam bila pozvana. Kupila sam kartu kao i svi drugi. Namerno sam kupila kartu na galeriji. On je morao da misli na meč, a ne na mene. Za mene će on imati vremena kasnije”.

Ipak, upoznao vas je sa sadašnjom devojkom Jelenom pre roditelja?

“Jednog dana, posle treninga, prišao mi je Novak i rekao: “Jeco, hoću da te upoznam sa mojom devojkom, tvojom imenjakinjom.” Odmah mi se dopala – smirena, inteligentna, skromna. Znala sam da će se dopasti i njegovim roditeljima”.

Tenis spade u skuplje sportove. Kako na cifre reaguju roditelji?

“Uglavnom dovode decu i očekuju da će za pet godina biti svetski prvaci. Ako kažem da je to nemoguće, ljute se. Talentovana deca obično dođu sama, skupljaju loptice na terenu, gledaju. Takvi mogu biti prvaci, samo zato što nisu sputani željama roditelja. Sedam-osam godina se radi sa mladim igračima da biste sa sigurnošću mogli da kažete da li ima šansu da bude prvak. Jedino sa Novakom i Monikom Seleš nisam tako dugo čekala, oni su veoma brzo napredovali”.

Koliko je Noletu para trebalo?

“Svi misle da sam ja tu profitirala. Ali ne, trenirala sam ga godinama bez para. Bilo mi je zadovoljstvo, imali smo viziju i san se ostvario. Kada je došlo vreme da ide u inostranstvo, njemu je kao 12-godišnjaku za godinu dana treninga bilo potrebno 200.000 dolara. Ipak, kasnije se pojave sponzori i donatori, pa na kraju bude mnogo manje pare. Tu ulazi 800 sati treninga, sati u hali, medicinski pregledi, psiholozi, nutriocionisti, avionske karte, hoteli, loptice, patike, reketi”.

Imali ste nesporazume sa Novakovim ocem?

“Bilo je teško. Razumem ga, jer je bio pod pritiskom. Trebalo je finansijski izgurati. Njegov otac ume da kaže da ga je on napravio, ipak Novak, a i porodica, za mene govore da sam njegova teniska majka”.

Kakva je uloga sponzora?

“Došlo je vreme da se igrač malo pita. Kad potpišu ugovore, bukvalno su robovi, imaju vreme kad moraju da budu na treninzima, strogo im je propisano šta da obuku, moraju da se pojavljuju na televiziji, snimaju reklame”.

Koliko para uzmu sponzori teniserima?

“Nećete verovati da neki sponzori uzimaju i 80 odsto od zarade teniseru kad pobedi. Sponzori ulažu u igrače, to je investicija s velikim rizikom”.

Šta je još specifično za te ugovore?

“Nije dobro kad se roditelji petljaju u ugovor i sport smatraju poslom. Štefi Graf, Meri Pirs i Jelena Dokić su potpisivale ugovore kao maloletne, a punomoćje uglavnom davale ocu. Onda više nemaju prava da same odlučuju”.

RAZBIJAO ME JE

Zašto ste prestali da trenirate Novaka? “Posle šest godina nisam mogla više da ga treniram, jer me je razbijao. Imam jake udarce, ali on me je prešišao. Mogli smo da vežbamo tehniku i taktiku, ali ne da igramo. Tada sam pozvala njegovog oca, objasnila mu da mu je potreban partner. U Beogradu nisam mogla da mu pronađem sparing partnera, jer ljudi ne vole da gube. Tada sam pozvala Nikolu Pilića i zamolila ga da primi Novaka u svoj teniski kamp. Imao je 12 godina, a problem je nastao jer Nikola ne prima decu. Zamolila sam ga da ipak primi Novaka na nedelju dana i da ga testira. Bio je oduševljen”.